Preko 95% korisnika interneta u svetu ne razume kako funkcioniše internet, a nešto manji procenat ovih korisnika potpuno veruje onome što pročita na vebu – ako je to neka informacija koja se slaže sa uverenjima tih korisnika! Drugim rečima, većina korisnika interneta su skoro potpuno medijski nepismeni!
Ogromna većina korisnika interneta prate vesti koje se njima dopadaju bez ikakog kritičkog osvrta!
Ovi podaci su se mogli videti u praksi na izborima u SAD, koji se danas opisuju jednom novom rečju – Post-Truth. U slučaju politike, ovaj termin znači emotivno reagovanje u komunikaciji sa drugima, ne vodeći računa o tome da li je to što se govori istina ili ne. Na žalost, ovaj trend se već godinama preselio i u veliki broj medija.
Od 2012. g. (u ovim krajevima) mi živimo u vremenu neverovatnog porasta broja različitih neproverenih izvora informisanja: od pojedinačnih statusa korisnika društvenih mreža, preko blogova, onlajn magazina, dnevnih vesti… – koji nemaju nikakve veze sa novinarstvom, javnim glasilima, ili bilo kojom drugom organizovanom formom obaveštavanja javnosti koja se može kontrolisati na nivou provere istinitosti objavljenih informacija.
Sa druge strane, mediji zbog kvantitativnog modela oglašavanja u poslednjih 50+ godina „jure“ za tiražima, što je intenzivirano porastom značaja društvenih mreža u procesu distribucije vesti… Ta „jurnjava“ je u državama kao što su ovdašnje – sa slabijim pravnim sistemima, dala mogućnost da bez obzira na Zakon o javnom informisanju i medijima, oni svakodnevno objavljivanjem neistinitih informacija krše taj i neke druge zakone – bez ikakvih posledica. U tom kontekstu, novinarska udruženja ne rade svoj posao da na nivou struke reše problem ovakvih medija.
Dodatni problem koji ide u prilog ovoj konfuziji informisanosti jesu algoritmi društvenih mreža (naročito Fejsbuka) koji najviše prikazuju informacije na koje onlajn korisnici reaguju, što je obično nešto sa čim se slažemo i sa čim se ne slažemo. U celom svetu društvene mreže su napravile „mehur od sapunice“ neke „sopstvene stvarnosti“, jer većina onlajn korisnika prati informacije i vesti koje njima odgovaraju, što nema nikakve veze sa stvarnošću oko njih.
Kako rešavati problem dezinformisanosti interneta? Povratak relevantnosti medija!
U narednim godinama, čak i u ovim krajevima mediji koji će želeti da opstanu na tržištu shvatiće da im samo rad na povratku poverenja javnosti može doneti stratešku prednost u odnosu na masu nekih XY onlajn medija. Porastom broja relevantnih medija, kompanije koje daju pare za oglašavanje će se sve više okretati ovakvim medijima i kvalitativnim modelima oglašavanja – jer će klasično „naturanje oglasa“ imati sve manje smisla…
Relevantnost medija se postiže konstantnim ukazivanjem na načine kako se došlo do određenih informacija od kojih je kreirana vest – navođenjem/linkovanjem pouzdanih izvora, kojih bi po pravilu trebalo da bude bar tri.
Kada čitate vesti na vebu, i nađete na neku vest koja vam je važna – proverite na različitim relevantnim medijima (naročito internacionalnim, ako je vest van ovih prostora) da li postoji i kod njih objavljena vest na ovu temu. Ako je vest „bombastična“, a nema je u drugim relevantnim medijima, sigurno postoji razlog zašto tamo nije objavljena – a to je obično zato što vest nije proverena, ili jednostavno nije istinita.
Nadamo se da će uskoro početi povratak relevantnih medija, odnosno povratak poverenja u pojedine medije…
Članak je kreiran na osnovu ovog teksta.
Napomena: Slika je kreirana na osnovu slike iz ovog teksta…
