Nakon predsedničkih izbora u Srbiji 02.04.2017. g., bez obzira koja politička opcija za sada priznaje ili ne priznaje izborne rezultate, dok se čekaju zvanični rezultati RIK-a, mogu se videti, slušati i pročitati različita mišljenja o tome šta ovi rezultati znače za budućnost političkog života u Srbiji.
Pobeda Vučića na ovim izborima samo potvrđuje istorijski trend koji je prisutan kod nas u poslednjih 30+ godina, a to je da se određena vrsta političke opcije zadržava na vlasti 10+ godina (era Miloševića, era DOS-a, a sada i era Vučića). Vučić svakako može da ostane kao Predsednik do 2022. g., a da li će i njegova stranka zajedno s njim u parlamentu Srbije ostati, to će zavisiti od toga koliko će opozicija još dugo ostati „jalova“, kakva ona jeste od dolaska SNS-a na vlast.
Izbori u Srbiji ne mogu se dobijati isključivim „pljuvanjem“ i „omalovažavanjem“ vlasti!
Bez obzira na odgovore na pitanja o tome koliki je stvarno i kakav birački spisak, koliko je bilo apstinenata, medijske neslobode, „prljava“ kampanja, itd., jedna bi stvar definitivno trebalo da bude jasna – Izbori u Srbiji ne mogu se dobijati isključivim „pljuvanjem“ i „omalovažavanjem“ vlasti!
- Izbori u Srbiji se dobijaju kada deo glasača Vlasti prestane da glasa za njih.
- Znači, potrebno je razumeti želje i potrebe onih koji glasaju za vlast.
Osnovni razlog slabosti opozicije koja traje u kontinuitetu već pet godina (vlast ne može poželeti bolju opoziciju) jeste nedostatak ideologije i jasna orijentisanost ka svim pitanjima važnim za život stanovnika. SNS je preuzeo različite ideologije iz različitih segmenata političkog spektra (i EU i Rusija, i levo orijentisane i desno orijentisane ideologije…), što opoziciji ne daje mnogo prostora da definiše svoje političko delovanje na isti način kako su to stranke definisale pre 2012. g.
Izostanak ozbiljne redefinicije opozicionih političkih stranaka vodi ka tzv. „crnogorskom scenariju“ – Višedecenijski ostanak jedne ličnosti na vlasti
Ovogodišnji izbori su pokazali da su nove političke ličnosti osvojile najviše glasova (Janković, Maksimović, Jeremić), dok su svi ostali političari dobili mnogo manje glasova. Ovo bi trebalo da bude jasan znak da je građanima ove države dosta istih lica (ali im je dosta i „nebitnih“ lica).
Uveliko se priča da će Janković i Jeremić kreirati svoje stranke, a da će Beli ako izađe sa svojom političkom opcijom („Sarmu Prob’o Nisi“ – SPN) možda i duplirati svoj rezultat na narednim parlamentarnim izborima – ako se ništa ozbiljnije ne pojavi na ovdašnjoj političkoj sceni.
Postavlja se pitanje koji će biti politički odgovor postojećih stranaka na novu političku ponudu koja uskoro kreće kod nas. Nadam se da to neće biti samo „pljuvanje“, već možda i nešto konkretno.
Beli je „dijagnoza“ političke situacije u Srbiji.
Dokaz dominantnosti Vučića i SNS u političkom životu Srbije može da ilustruje i njegovo viđenje Belog Preletačevića – Anti-sistemska stranka čiji rezultati pokazuju da je potrebna posebna pažnja glasačima koji ne vide smisao u aktuelnom političkom miljeu Srbije. Šta konkretno opozicione stranke imaju kao konkurentni plan za obraćanje glasačima Belog Preletačevića?
Kako zvuči pravac političkog delovanja – Konkurentna ideologija i konkuretne ideje, umesto „pljuvanja“?
Janković je najbolje prošao na ovim izborima posle Vučića, jer je imao konzistentnu poruku koja se obraća tzv. „pristojnoj Srbiji“. Postavite sebi pitanje – da li pobednička politička opcija može da u sebi ima razmišljanje prema kojem 2 miliona osoba nije u kategoriji te „pristojne Srbije“? Kako te osobe doživljavaju ovakvu poruku?
Političari bi trebalo ozbiljno da prouče vladavinu Berluskonija u Italiji, kojem godinama opozicija nije mogla ništa jer su ga samo napadali. Kada su počeli da kreiraju konkurentne ideje protiv konkretnih poteza Berluskonija, on je ubrzo otišao s vlasti, jer su se njegove pristalice okrenule protiv njega. Jedan od dobrih tekstova na ovu temu je „If Berlusconi is like Trump, what can America learn from Italy?“. Berluskonijeva vladavina ima dosta sličnosti sa situacijom u Srbiji od 2012. g.
Na prvim sledećim izborima će se videti da li opozicija ostaje „jalova“, ili će se desiti nešto drugo…
