Današnji internet omogućuje objavljivanje i širenje svakakvih neproverenih informacija, pa se to dešava i u slučaju objavljivanja informacija o medu. Ono što je danas problem je činjenica da postoji tendencija preuveličavanja značaja određene hrane za koju se sve češće tvrdi da je lek, a takve tvrdnje su veoma opasne.
U slučaju meda, u interesu određenih kompanija i pojedinaca iz ove industrije, šire se informacije o lekovitim svojstvima ove hrane zbog povećavanja prodaje.
U nastavku ovog teksta linkovan je veći broj relevantnih izvora (kao što je Svetska zdravstvena organizacija, prema čijim uputstvima i protokolima doktori u svetu leče bolesne osobe) i studija koje pokazuju da je med zdrav u ograničenim količinama konzumacije, da pomaže pri lečenju određenih bolesti, da prouzrokuje neke bolesti – ali nije lek: Lek služi za lečenje bolesti, a med nema tu sposobnost. Sposobnost pomaganja pri lečenju određenih bolesti ima veliki dijapazon zdrave hrane, ali to nije lečenje.
Med je zdrav u ograničenim količinama dnevnog unosa!
Med se nalazi u kategoriji tzv. „slobodnih“ šećera, a prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije to su „monosaharidi (glukoza i fruktoza) i monosaharidi (saharoza) koji se dodaju u hranu i pića u različitim oblicima, kao što je med, voćni sirupi, voćni koncetrati i osdtale vrste slatkih sitrupa.“ Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije za potrebe očuvanja zdravlja i sprečavanja gojaznosti kod mladih i starijih osoba, na dnevnom nivou ne bi trebalo unositi više od 10% energetske vrednosti hrane za bilo koje vrste „slobodnih“ šećera, uključujući i med. To predstavlja unos od oko 50g unosa šećera na dan, uključujući svu hranu koja u sebi sadrži neke vrste „slobodnih“ šećera.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije za kreiranje zdravih dijeta, SZO dodatno preporučuje smanjivanje dnevne količine unetih svih vrsta šećera na 5% od ukupne energetske vrednost hrane.
To znači da bilo koji prekomerni unos šećera, uključujući i med preko preporučenih vrednost, predstavlja nezdravu konzumaciju meda.
Med potpomaže lečenje, a nije lek!
Američki nacionalni institut za zdravlje objavio je studiju po kojoj dokazuje da med pomaže u tretmanu lečenja prehlade kod dece i odraslih. Prema podacima sa veb sajta klinike Mayo, ne postoji dovoljno naučnih dokaza za bilo koju funkciju lečenja od strane meda, odnosno ne postoje klinički dokazi da je med lekovit, odnosno da se može koristiti kao lek.
Zdravstvena vrednost bilo koje vrste šećera najbolje se može videti na primeru njegove upotrebe kod dijabetičara. Med ima malu vrednost tzv. gliko indexa (GI), koji pokazuje da med povećava vrednosti šećera u krvi u dozvoljenim granicama pri minimalnoj upotrebi, što predstvlja mali rizik kod dijabetesa tipa 2. Veći broj studija pokazuje da med u slučaju dijabetesa tipa 2 pokazuje određene pozitivne rezultate unjegovom ograničenom korišćenju, naročito zbog anti-bakterijskih, anti-mikrobioloških i antioksidantskih osobina meda.
Jedina vrsta meda kod koje se pojavljuju ovakva zdravstvena dejstva je tzv. sirovi med.
Samo sirovi med ima opisane zdravstvene funkcije. Preko 90% meda u prodaji je procesuirani med koji nema zdravstvena svojstva!
Samo med koji se izvadi direktno iz košnica, bez naknadnog procesuiranja – „homogenizacije“ (filtriranje i zagrevanje meda), je sirov med sa pomenutim zdravim svojstvima. Znači, postojeći vitamini, minerali, i sva ostala opisana zdrava svojstva meda se gube pri njegovom procesuiranju.
Procesuirani med se naziva prirodni med, dok je med sa svojstvima zdrave hrane – sirovi med.
Dodatni problem predstavljaju različiti falsifikati meda, koji predstavljaju varijante jeftinijih procesa kreiranje materije koja liči na med, ali nema svostva meda. Kada se ovakav veštački med pojavi u prodavnicama, najvažnije je pročitati deklaraciju proizvoda u kojoj se može videti da li je to prirodni med.
Med može biti zdravstveno opasan u određenim slučajevima, kod određenih rizičnih grupa osoba
Poznato je da se med ne koristi za ishranu dece ispod jedne godine, a razlog je zato uvećan rizik od botulizma zbog činjenice da med u sebi sadrži bakteriju Clostridium botulinum, koja je direktan uzročnik pomenute bolesti.
Pored već pomenutog preporučenog ograničavanja unosa meda, koji u velikim količinama može da utiče na pojavu gojaznosti i dijabetesa, med može u određenim slučajevima loše uticati na zdravlje pri različitim vrstama alergija, može uticvati na povećanje nivoa šećera u krvi, i može negativno uticati kod procesa krvarenja, kao i u još nekim kliničkim slučajevima (pročitati navedene reference).
Zaključak
- Med koristiti u veoma ograničenim količinama.
- Kupovati sirov med direktno od pčelara. To je med koji ima zdravstvena svojstva,
- Med nije lek, nije lekovit, već pomaže pri lečenju određenih bolesti.
Napomena: Slika je preuzeta odavde.
