Stanovnici/građani jedne države, regiona, grada, opštine, ne moraju da znaju kako funkcioniše politika, ne moraju da znaju kako da odaberu „prave“ političare, ali dužnost Države je da stanovnicima/građanima obezbedi uslove za pristojan život.
Ovaj tekst je pokušaj da se kroz tri primera objasni zašto aktuelni odgovorni političari iz svih političkih opcija ne predstavljaju dugoročno rešenje nijednog ozbiljnog problema u Srbiji. Takođe, na kraju teksta se ukazuje na to koji je osnovni preduslov da bi se bilo koji ozbiljniji problem rešio u ovoj državi.
Korupcija i birokratija u zdravstvu su razlog zašto ni 2 milijarde EUR godišnjeg budžeta nije dovoljno za pristojnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji
„Nas ne treba da zanima da li lekari odlaze u Nemačku, da li bolnica ima ispravan skener, da li radiolog zna da koristi mamograf. O tome treba da brine država I mi je moramo naterati da taj posao radi.“
I prethodna i sadašnja vlast se nije potrudila da napravi trasparentnom godišnju potrošnju zdravstva od 2 milijarde EUR, i da kreira sistem koji koristi građanima. Razlog za to je da je lakše zaštiti neki krupni kapital koji ima ogromnu korist od korupcije u zdravstvu, u odnosu na hapšenje i raskrinkavanje kriminalnih grupa koje decenijama „razbijaju“ zdravstvo u Srbiji. Usput, potrebno je otpustiti stotine korumpiranih neradnika koji su na različite načine povezani sa svim vlastima, a to se ne dopada ni jednoj vlasti, jer tada moraju da otpuštaju i svoje.
Dok mediji javno i konstantno ne stavljaju u fokus sudske postupke za korupciju i kriminal u zdravstvu, Država ništa neće uraditi da realno popravi mogućnost stanovnika/građana da se normalno leče.
Toksični „građanizam“ i „rodoljublje“ se leči vođenjem računa prvo o dobrobiti u svojoj državi: Da li ćete pomoći sklanjanje divljih deponija i prijaviti one koji prave ove deponije?
Koji vam je političar kriv što bacate smeće gde stignete? Država mora da obezbedi mehanizam efikasnog sankcionisanja SVIH koji nepropisno odlažu smeće i truju ovu zemlju i reke, bez obzira da li im je „taj/ta“ nešto pomogao, izlobirao, ucenio…
Kada političari godinama pričaju o tome da se nešto rešava, a očigledno je da se napredak ne vidi, kao što je to slučaj sa divljim deponijama i ekološkim problemima u ovoj državi, to je znak da u toj oblasti caruje korupcija i kriminal, a sve zbog interesa nekog krupnog kapitala kojem političari lakše pomažu, nego da rešavaju problem u korist stanovnika/građana.
Dok mediji javno i konstantno ne stavljaju u fokus sudske postupke za korupciju u kompanijama koje zagađuju okolinu, do tada će ovaj problem postojati.
Razlog zašto ni jedna aktuelna politička opcija neće rešiti ni jedan veliki problem u ovoj državi se vidi u odgovoru na pitanje zašto se stanovnici/građani učlanjuju u političke partije?
Da li se stanovnici/građani Srbije učlanjuju u partije zbog sopstvene dobrobiti i mogućnosti da jednom reše svoje finansijske prbleme? Ili se radi o nečemu drugom?
Dok mediji javno i konstantno ne stavljaju u fokus sudske postupke onih koji su nosioci korupcije u ovoj državi, do tada će u političkim partijama i dalje biti normalno da se učlanjuje zbog partijskog zapošljavanja.
Ucenjivanje političara i političkih partija je u osnovi svih problema birokratije i korupcije, jer u svojoj osnovi sve političke partije imaju korupciju kada dođu na vlast (stepen ucenjivačkog potencijala političke partije zbog „putera na glavi“). Tada krupni kapital koji ih je netransparentno podržavao traži naplatu svog ulaganja, a članstvo partije traži zapošljavanje. Zato najvažniji političari govore da neki od velikih problema ne mogu da reše – ne mogu da se reše jer su političari i političake partije ucenjeni.
Preduslov realno boljeg života u Srbiji su mediji koji mogu da ukazuju na sve probleme u društvu, bez obzira da li je za to odgovoran neko sa vrha vlasti!
Aktuelne političke opcije, bez obzira da li su na vlasti ili ne, volele bi da one uređuju šta da mediji objavljuju o njima ili ne. Dok je to moguće, u ovoj državi neće se rešiti ni jedan veliki problem.
Zato je važno što pre zakonski omogućiti medijima (na nivou sprovođenja zakona) da rade svoj posao, bez mogućnosti pritisaka od strane bilo kojih političara.
