„Mešavina lakovernosti i cinizma se nalazi u osnovi svih vrsta totalitarnih režima“, napisala je 1951. g. Hana Arend u svojoj knjizi „Poreklo totalitarizma„. Ona je uspela da objasni mehanizam u kojem mase naroda istovremeno uspevaju da poveruju u neverovatne laži, i da se ophode cinično prema istini koja im se saopštava. Hana Arend je je jedna od najpoznatijih naučnica na polju posleratnog istraživanja pojave totalitarizma, koja je za pomenutu knjigu istraživala propagandu nacista i propagandu Staljinovog režima.
Ona je ustanovila da je osnovna poluga svih totalitarnih režima kontrola medija i namerno dezinformisanje javnosti kroz te medije.
Propaganda predstavlja namerno dezinformisanje javnosti kako bi se masovno uticalo na mišljenja i ostvarila podrška naroda.
Jozef Gebels je u procesu stvaranja nacizma kreirao ogromnu medijsku infrastrukturu, koja je prema mišljenjima velikog broja naučnika, uključujući i Hanu Arend, bila odlučujuća u kreiranju atmosfere u Nemačkoj da je bilo moguće počiniti takva zverstva nad jevrejima, ciganima, homoseksualcima, pravoslavcima i ostalim narodima koje su progonili nacisti.
Uticaj na narodne mase (psihologija mase) kroz istoriju pokazuje da je pod određenim okolnostima moguće da „masa osoba istovremeno veruje u bilo šta, ili u ništa“. Lideri totalnih režima koriste pravilno ovu karakteristiku psihologije mase, kada je moguće da veliki broj osoba poveruje u bilo šta što im totalitarni lider saopšti, a da ne veruje ni u jednu činjenicu protiv tog lidera, bez obzira koliko je ta činjenica proverljiva.
Zašto je u totalitarnim režimima važno konstantno plasiranje neverovatnih laži?
U svojoj knjizi Hana Arend objašnjava da blatantno laganje omogućuje dominaciju podređenih, koji bi morali da odbace sav svoj integritet da bi ponovili nečuvene laži, i onda bi bili vezani za vođu stidom i saučesništvom.
Ona je takođe prepoznala funkciju lavine laži da bi stanovništvo učinilo nemoćnim da se odupre, fenomen koji se naziva „gasno osvetljenje“: Rezultat dosledne i potpune zamene laži za činjeničnu istinu nije da će laž sada biti prihvaćena kao istina i istina da se predstavlja kao laž, cilj je uticati na osnovne postavke načina kako prolazimo kroz život – šta je to što je dobro, a šta loše. Na taj način se utiče da laž postaje postaje potpuno prihvatljiva.
Totalitarni režimi 2.0: Današnji populisti i neliberalna demokratija
Džefri Isak u svom tekstu iz Vašington Posta upravo koristi otrežnjujuće činjenice iz radova Hane Arend da bi što plasičnije pokazao karakteristiku vremena u kojem živimo, i opasnosti koje donosi propaganda populista koji su na vlasti u velikom broju država. On piše o tome kako ovakvi režimi mogu lako da dovedu do tiranije pojedinaca, i ponavljanja pojave totalitarnih režima sličnih onima iz dvadesetog veka.
Primeri preuzimanja kontrole nad najuticajnim medijima u Mađarskoj i Srbiji imaju jasnu paralelu sa opisima Hane Arend kako su najokrutniji totalitarni režimi u dvadesetom veku kreirali svoju infrastrukturu medija, i kako su omogućili da propaganda radi svoj posao – plasiranje sve neverovatnijih laži, i suzbijanje nepobitne istine, uz napadanje novinara i medija koji nisu pod kontrolom propagandne mašinerije.
Države u kojima danas namerno i konstantno plasiranje laži u medijima nije ozbiljno sankcionisano, u njima su na vlasti režimi koji koriste mehanizme propagande populističkih vođa iz dvadesetog veka.
Razlika je u tome što današnji populistički režimi na prvi pogled izgledaju demokratski, oni dolaze na vlast na legalno održanim izborima, i ostaju na vlasti jer pobeđuju na izborima. Pobedu na izborima obezbeđuju konstantnom propagandom sofisticiranim plasiranjem laži i spređavanjem funkcionalnog dijaloga sa neistomišljenicima preko medija koje kontrolišu. Vladavinu zakona koriste do mere dok ona ne ugrožava opstanak režima – „Zakon je isti za sve, sem za naše“. Politički posmatrano, imaju svoje viđenje načina kako da dovedu do prosperiteta države, što u osnovi nije loše, do momenta kada neko pokuša da kritikuje domete i načine sprovođenja te politike. Tada nastupa propagandna aktivnost. Ovaj tip režima naziva se Neliberalna demokratija (Illiberal Democracy).
Pročitati detaljnije:
- Hannah Arendt Explains How Propaganda Uses Lies to Erode All Truth & Morality: Insights from The Origins of Totalitarianism
- How Hannah Arendt’s classic work on totalitarianism illuminates today’s America
- How autocrats can rig the game and damage democracy
- Uvod u neliberalnu demokratiju: „Raspirivanje“ različitih populističkih „vrednosti“ koje su uvijene u „oreol demokratije“
