Najnoviji izveštaj Svetskog Ekonomskog Foruma (World Economic Forum) o stanju sistema edukacije u svetu pokazuje da ogromna većina država nema uspeha u pripremi dece za poslove budućnosti. Cilj ovog izveštaja je da pomogne u kreiranju realne metrike za uspešno usklađivanje načina edukacije sa potrebama za poslove koji se mogu očekivati u budućnosti.
U pomenutom izveštaju izdvojena su tri velika trenda u vezi sa aktuelnim razvojem i upotrebom radne snage (human capital):
- Globalizacija i razvoj tehnologije podjednako utiču na ubrzanje promena poslovnog okruženja – što proizvodi ubrzanje kreiranja i nestanka novih poslovnih pozicija.
- Edukacija i sistemi obuke (training systems) decenijama ostaju nepromenjeni, i ne mogu da drže korak sa potrebama sadašnjeg vremena.
- Zastarele kulturne norme i inercija (državnih) institucija prave „barikade“ za razvoj punih potencijala bar polovini svetske baze talenata.
8 načina uvođenja velikih promena u sisteme edukacije
U pomenutom izveštaju izdvajaju se relativno jednostavne preporuke koje mogu značajno da utiču na promene celokupnog sistema edukacije u različitim državama, ali i u pojedinim obrazovnim institucijama:
- Fokus na predškolsku i rano-školsku edukaciju. Fokus bi trebalo da bude na pimenosti i čitanju. Pored klasične pismenosti, potrebno je ovladati edukacijom dece iz oblasti emocionalne i finansijske pismenosti.
- Kreiranje dinamičkog programa edukacije. Jednostavno pravilo kreiranja programa edukacije trebalo bi da bude – potrebe na tržištu definišu potrebne poslovne veštine! Kako se potrebe tržišta brzo menjaju, tako treba da se menja i program edukacije.
- Open-sourcing edukacije. Kako bi se ubrzale promene načina edukacije, potrebno je omogućiti eksperimente sa alternativnim načinima edukacije. Npr. hakatoni, gejmifikacija u obrazovanju, kratki kursevi za najaktuelnije oblasti…
- Povezivanje predavača sa privredom. Jedan od najvećih problema ovdašnjih formalnih načina edukacije jeste da predavači (nastavnici, profesori) nemaju dodira sa realnim potrebama tržišta iz oblasti koje ti edukatori predaju. To se postiže mentorstvom predavača od strane iskusnijih kolega iz privrede, ili angažovanjem predavača iz privrede.
- Studenti treba da dobiju osećaj o tome kako realno izgleda i funkcioniše posao za koji se pripremaju. Odavno se pominju problemi sa studentskom praksom i karijernim vođenjem studenata.
- Kombinacija klasične edukacije sa radom učenika i studenata na konkretnim poslovima za koje se spremaju (bez obzira što se ovako smanjuje fond časova nastavnika). Veliki je problem obezbediti svim učenicima i studentima da uporedo rade i studiraju (work-based, vocational education), ali to je neminovan razvoj sistema edukacije, i biće sve potrebniji narednih godina. Problem je odnos smanjenja radnog angažovanja nastavnika za ovakav slučaj edukacije, i za to je potrebno pronaći rešenje.
- Digitalna pismenost. Biće sve važnija narednih godina, a zabluda je da mlađe generacije dovoljno znaju o korišćenju digitalnih tehnologija. Sa druge strane, programi ICT edukacije su potpuno neadekvatni konkretnim aktuelnim potrebama tržišta. Znači, treba dinamizirati i menjati programe primenjene ICT edukacije.
- Doživotno učenje. Što pre većina stanovništva shvati da edukacija ne prestaje kada se završi škola, i da je potrebno konstantno unapređenje svojih znanja i veština, ali i menjanje znanja i veština u odnosu na portrebe tržišta – biće sve manje nezaposlenih osoba.
Pročitati ceo tekst: „Education systems are failing our kids, so how can we prepare them for the jobs of the future?„
Napomena: Autorska prava za sliku
