Zašto mladi protestuju u bivšim komunističkim državama? Uvod u neliberalnu demokratiju

Poslednjih godina neliberalna demokratija (Illiberal Democracy) zahvata Centralnu Evropu i zemlje Balkana. U tekstu „The Movie That Explains Central Europe’s Protesters“ (New York Times) situacija u ovom kraju sveta opisuje se ovogodišnjim dobitnikom Oskara za najbolji kratki igrani film – mađarskim filmom „Sing„.

 

U ovom filmu nastavnica muzike ućutkuje pojedinu decu da ne pevaju jer nemaju „savršen“ glas…

Paralela ovog filma sa situacijom u ovom delu sveta se postavlja u kontekst sledećih srodnih političkih karakteristika u državama kao što su Mađarska, Poljska, Slovačka, Bugarska…:

  • Građani regularno izlaze na izbore koji su generalno slobodni, ali ne baš 100% fer.
  • Vlade u ovim državama na osnovu sofisticirane kontole medija određuju ko ima pravo da iskazuje svoje stavove o Vladinim potezima.

Kontrola medija kao recept za održavanje autokratije

U svim ovim državama partije na vlasti koriste svoju političku moć da bi kreirali medijske imperije u svoju korist. To čine na taj način što zagospodare skoro kompletnim medijskim biznisom, ucenjujući medije dolaskom do sredstava ako „previše ne talasaju“. Državne pare se usmeravaju „prijateljskim“ medijima, a oni mediji koji se ne mogu kontrolisati se ili gase, ili im se drastično otežava rad…

Da bi sprečile eventualne presude za korupciju, vladajuće političke partije preuzimaju kontrolu nad pravnim sistemom, a nevladine organizacije koje objavljuju informacije koje su protiv interesa Vlasti – proglašavaju državnim neprijateljima.

U Članku „How to Build an Autocracy“ (The Atlantic), između ostalog postoji sledeći navod – „Prednosti kontrole u savremenim državama su u manjoj moći da se pomogne nevinima, nasuprot više moći da se zaštite krivci.“

Obzirom da su glavni mediji zatvoreni za drugačija mišljenja, u većem broju ovdašnjih gradova mladi izlaze na ulice da iskažu svoje nezadovoljstvo situacijom u kojoj se nalaze. Ovi mladi nemaju u različitim državama zajedničku ideologiju – jednostavno su frustrirani i besni situacijom u kojoj se nalaze. Za razliku od starijih osoba, oni protestvuju zbog očiglednih nedemokratskih akcija Vlasti, a ulica je jedini kanal gde mogu da iskažu svoje nezadovoljstvo.

U članku „Are Eastern Europe’s new illiberal democracies sustainable?“ (Democracy Digest) pominju se četiri ključne slabosti neliberalnih demokratija:

  1. Istorija pokazuje da se ekonomski rast teško može održavati dugoročno bez liberalizacije političkih institucija. Ovo se naročito odnosi na države koje su već u mnogo većoj ekonomskoj uniji kao što je EU.
  2. Neliberalne demokratije direktno vode u sistemsku korupciju, a ona dokazano utiče na slabljenje ekonomije država u kojima se praktikuje.
  3. Internet je glavna slabost neliberalnih režima, zbog svoje moći brzog organizovanja i komunikacije između pojedinaca na nivou 1 na 1. To se pokazuje načinima organizovanja protesta protiv vlasti u ovim državama…
  4. Kada Vlast počne da preteruje u „zatezanju“ svojih građana, ne postoji dovoljno mehanizama za institucionalno sprečavanje nezadovoljstva. Bilo koja represija Vlasti nad svojim građanima ima negativne efekte po Vlast.

Slika je preuzeta odavde.

Login/Register access is temporary disabled
Compare items
  • Total (0)
Compare