Hana Arend objašnjava kako propaganda koristi laži da bi se erodirala istina i moralnost

„Mešavina lakovernosti i cinizma se nalazi u osnovi svih vrsta totalitarnih režima“, napisala je 1951. g. Hana Arend u svojoj knjizi „Poreklo totalitarizma„. Ona je uspela da objasni mehanizam u kojem mase naroda istovremeno uspevaju da poveruju u neverovatne laži, i da se ophode cinično prema istini koja im se saopštava. Hana Arend je je jedna od najpoznatijih naučnica na polju posleratnog istraživanja pojave totalitarizma, koja je za pomenutu knjigu istraživala propagandu nacista i propagandu Staljinovog režima.

Ona je ustanovila da je osnovna poluga svih totalitarnih režima kontrola medija i namerno dezinformisanje javnosti kroz te medije.

Propaganda predstavlja namerno dezinformisanje javnosti kako bi se masovno uticalo na mišljenja i ostvarila podrška naroda.

hanna arendt - originsJozef Gebels je u procesu stvaranja nacizma kreirao ogromnu medijsku infrastrukturu, koja je prema mišljenjima velikog broja naučnika, uključujući i Hanu Arend, bila odlučujuća u kreiranju atmosfere u Nemačkoj da je bilo moguće počiniti takva zverstva nad jevrejima, ciganima, homoseksualcima, pravoslavcima i ostalim narodima koje su progonili nacisti.

Uticaj na narodne mase (psihologija mase) kroz istoriju pokazuje da je pod određenim okolnostima moguće da „masa osoba istovremeno veruje u bilo šta, ili u ništa“.  Lideri totalnih režima koriste pravilno ovu karakteristiku psihologije mase, kada je moguće da veliki broj osoba poveruje u bilo šta što im totalitarni lider saopšti, a da ne veruje ni u jednu činjenicu protiv tog lidera, bez obzira koliko je ta činjenica proverljiva.

Zašto je u totalitarnim režimima važno konstantno plasiranje neverovatnih laži?

hanna arendtU svojoj knjizi Hana Arend objašnjava da blatantno laganje omogućuje dominaciju podređenih, koji bi morali da odbace sav svoj integritet da bi ponovili nečuvene laži, i onda bi bili vezani za vođu stidom i saučesništvom.

Ona je takođe prepoznala funkciju lavine laži da bi stanovništvo učinilo nemoćnim da se odupre, fenomen koji se naziva „gasno osvetljenje“: Rezultat dosledne i potpune zamene laži za činjeničnu istinu nije da će laž sada biti prihvaćena kao istina i istina da se predstavlja kao laž, cilj je uticati na osnovne postavke načina kako prolazimo kroz život – šta je to što je dobro, a šta loše. Na taj način se utiče da laž postaje postaje potpuno prihvatljiva.

Totalitarni režimi 2.0: Današnji populisti i neliberalna demokratija

Džefri Isak u svom tekstu iz Vašington Posta upravo koristi otrežnjujuće činjenice iz radova Hane Arend da bi što plasičnije pokazao karakteristiku vremena u kojem živimo, i opasnosti koje donosi propaganda populista koji su na vlasti u velikom broju država. On piše o tome kako ovakvi režimi mogu lako da dovedu do tiranije pojedinaca, i ponavljanja pojave totalitarnih režima sličnih onima iz dvadesetog veka.

Primeri preuzimanja kontrole nad najuticajnim medijima u Mađarskoj i Srbiji imaju jasnu paralelu sa opisima Hane Arend kako su najokrutniji totalitarni režimi u dvadesetom veku kreirali svoju infrastrukturu medija, i kako su omogućili da propaganda radi svoj posao – plasiranje sve neverovatnijih laži, i suzbijanje nepobitne istine, uz napadanje novinara i medija koji nisu pod kontrolom propagandne mašinerije.

Države u kojima danas namerno i konstantno plasiranje laži u medijima nije ozbiljno sankcionisano, u njima su na vlasti režimi koji koriste mehanizme propagande populističkih vođa iz dvadesetog veka.

Razlika je u tome što današnji populistički režimi na prvi pogled izgledaju demokratski, oni dolaze na vlast na legalno održanim izborima, i ostaju na vlasti jer pobeđuju na izborima. Pobedu na izborima obezbeđuju konstantnom propagandom sofisticiranim plasiranjem laži i spređavanjem funkcionalnog dijaloga sa neistomišljenicima preko medija koje kontrolišu. Vladavinu zakona koriste do mere dok ona ne ugrožava opstanak režima – „Zakon je isti za sve, sem za naše“. Politički posmatrano, imaju svoje viđenje načina kako da dovedu do prosperiteta države, što u osnovi nije loše, do momenta kada neko pokuša da kritikuje domete i načine sprovođenja te politike. Tada nastupa propagandna aktivnost. Ovaj tip režima naziva se Neliberalna demokratija (Illiberal Democracy).

Pročitati detaljnije:

Login/Register access is temporary disabled
Compare items
  • Total (0)
Compare